stranice 21-32 - SERBIAN MIRROR

PREDSTAVLJAMO VAM
Ako izuzmem nivo poslovanja
velikih reklamnih agencija i njihovih
globalnih klijenata – te{ko da }e iz traljave, nekonstruktivne saradnje iza}i
dobar dizajn.
Koja su pozitivna, a koja negativna iskustva u dosada{njem radu?
- Zaista dobra stvar u ovom
poslu je {to niste striktno vezani za
jedno podneblje. Ukoliko vam ne ide
saradnja sa lokalnim klijentima,
kvalitetnije poslove mo`ete potra`iti na
drugom kraju sveta. Tako smo do sada
ostvarili saradnju sa klijentima iz
Amerike, Kanade, Velike Britanije,
Novembar 2013.
[vedske... Podesilo se da smo kvalitetom konkurentni na tim tr`i{tima, a
istovremeno dosta povoljniji nego
tamno{nji studiji koji isporu~uju isti
kvalitet usluga. A u prilog nam ide i
~injenica da smo kulturolo{ki daleko
sli~niji tim klijentima, nego, recimo
na{e kolege iz Indije ili Kine, koji su
opet jeftiniji, ali kod njih postoji taj
kulturolo{ki jaz.
Nekad uop{te nije lako unapredjivati menad`erske osobine kod sebe ili
svojih saradnika. Takodje, fina stvar je i
klizno radno vreme, {to vam omogu}ava
da radite u bilo koje doba dana – onda
kada se ose}ate najproduktivnije.
Od stvari koje su nezgodne
napomenuo bih stalno prisutni sukob
umetnosti i poslovanja koji se
pro`imaju u bavljenju dizajnom. A generalno, umetnici nisu predodredjeni da
budu ba{ najbolji menad`eri.
Poruka onima koji tek
po~inju da se bave dizajnom?
- Za sebe ne mogu da ka`em
da sam uspeo u dizajnu, ali svakako
sam do{ao do neke formule uspeha. I
mogu vam re}i da je zapravo, vrlo prosta.
Najpre treba sebi da postavite
www.serbianmirror.com
visoke ciljeve, tj. da zaista ozbiljno
za`elite da se stvari o kojima ste sanjali kao mladi, preto~e u realnost.
Zatim, da pa`ljivo i pomno pratite profesore, analizirate radove vrhunskih profesionalaca, slu{ate savete iskusnijih,
~itate stru~nu literaturu, blogove i na
kraju – radite isklju~ivo onako kako se
vama dopada. I to ~esto. I mnogo. I
poslednja, ali mo`da i najte`a stvar u
tome je da i kad put postane krivudav i
nezgodan, budete istrajni, disciplinovani
i potpuno odlu~ni da zadr`ite davno
zacrtani kurs.
Aleksandra Miti}
21
VERA
PRAVOSLAVQE
Pi{e: Nenad Jovanovi}
[email protected]
QUBI BLI@WEGA SVOJEGA KAO SEBE SAMOGA
Q
ubav prema Bogu i qubav
prema bli`wemu spadaju u
dve Bo`ije zapovesti koje
se nalaze u Starom zavetu, a koje je
Gospod Isus Hristos u Novom
otkrio u svoj svojoj puno}i, nazvav{i ih najve}im zapovestima.
Samim tim On je istakao
qubav kao najva`niju qudsku, odnosno Bo`ansku osobinu.
Po pravoslavnom u~ewu
qubav nije ose}awe ve} `ivo delovawe du{e, odnosno krsna `rtva
kojom se zadobija Carstvo Bo`ije.
Takvih primera istinske
qubavi prema Bogu i qudima u
na{oj bli`oj i daqoj istoriji bilo
je mnogo, ali je svaki od wih poseban
i vredan pomena na svoj na~in.
Jedno od takvih svedo~anstava `ive i istinske qubavi prenosimo iz stranica Srpske enciklopedije koju je napisao dr. Vladimir
Gre~i} (ekspert za dijasporu), a podstaknuti ~lankom koji je objavqen u
Novostima u feqtonu Zaboravqeni
heroji Prvog svetskog rata, vama
na{im ~itaocima u SAD, da se ne
zaboravi.
Pri~a o devetorici bra}e
Jugovi}a i starom Jug-Bogdanu iz
perioda Kosovskog boja poznata je
ve}ini Srba, mladih i starih, ali
pri~a
o
devetorici
bra}e
Vajagi}a, malo je kome poznata,
zbog toga vam i iznosimo
svedo~anstvo o wima.
Devetorica bra}e Vajagi}
(Luka, Risto, Mihajlo, Marko,
Simo, Simo Vajkana, Jovo, \uro,
Stevan i otac Risto) poreklom su iz
Bosanske krajine.
Wihovi preci su bili
grani~ari koji su u 18. veku emigrirali u Vojnu krajinu, potom u Bosnu
i nakon aneksije BiH od strane
Austo-ugarske, 1908. god. odselili se
za Ameriku, gde su u rudarskom mestu
Geri (Indijana) potra`ili novi
,,dom”.
Me|utim, kada je 1914. izbio
Prvi svetski rat, Vajagi}i su se sa
ostalim Srbima rodoqubima odazvali pozivu da se kao dobrovoqci
na|u u pomo}i svojoj bra}i u
porobqenoj otaxbini.
Kao nekada slavni Kosovski
junaci na ~elu sa Svetim knezom
Lazarom pred Kosovsku bitku,
Vajagi}i su se na ~elu sa svojim ocem
Risom pred polazak na put za Srbiju
u crkvi, pri~estili Svetim
Hristovim Tajnama, i sa verom u
Boga za kraqa i otaxbinu hrabro
22
Bra}a Vajagi} sa sve{tenikom pred polazak za Srbiju
po{li u rat.
U borbama protiv neprijateqa i na Solunskom frontu
posebno se istakao otac Risto
Vajagi} zbog ~ega je bio nagra|en
Kara|or|evom zvezdom sa zlatnim
ma~evima, dok su ostali sinovi i
ro|aci tako|e bili nagra|eni za
juna{tvo, -o tome dr Gre~i}
detaqno pi{e u svom ~lanku.
U slavu Bo`iju svi Vajagi}i
su pre`iveli Prvi svetski rat i u
znak zahvalnosti kao dobrovoqcima
dr`ava im je podelila zemqu u
Vojvodini i Slavoniji.
- Danas u Vojvodini ima 15
porodica potomaka devet bra}e
Vajagi}a koji `ive u Temerinu,
Starom \ur|evu i La}arku i ~uvaju
`iva se}awa na svoje pretke.
Mnogi od ~lanova bratstva
koji su `iveli u BiH i Hrvatskoj
stradali su od usta{a i ba~eni su u
jamu Jadovno. Trojica od devet bra}e
Vajagi} su ratovali u Drugom svetskom ratu u partizanima i sahranjeni su u Vojvodini i u Bosni.
Pri~u o ovoj slavnoj porodici prenosimo iz razloga da bi nove
generacije Srba u otaxbini i rasejanju imale priliku da saznaju i
sa~uvaju predawe o ~ojstvu i
juna{tvu na{ih slavnih predaka i
da bi se nove generacije mladih Srba
ugledalo na takve junake.
Mi danas `ivimo u vremenu
poreme}enih `ivotnih vrednosti,
kada se li~ni interes stavqa ispred
interesa zajednice i kada su konformizam i materijalizam kao oblici hedonizma postali imperativ u
`ivotima qudi.
Zbog toga, ovi svetli
primeri slu`e kao svetila u mraku
da nam poka`u pravi put,
Hristov-svetosavski put, kojim su se
na{i preci uvek upravqali, ma
kakva da ih je bura isku{ewa
poku{avala da savlada.
Na kom god kraju sveta da su
`iveli, jasno su znali ko su i gde im
je otaxbina.
Svoju veru, jezik, kulturu i
srbstvo smatrali su va`nijim od
svega.
Wihov put je bio utemeqen
hiqadama rodoquba koji su svojim
svetim `ivotima i primerima uta-
bali
stazu
svakog
istinski
pravoslavnog Srbina.
Taj put je ujedno i odre|ivao
na{ identitet po kome se razlikujemo od drugih Srba i drugih naroda,
a on se mo`e iskazati u nekoliko
re}i:
MI SMO SRBI, NA[A
VERA
JE
PRAVOSLAVNO
HRI[]ANSTVO,
NA[E
PRAVOSLAVQE
JE
SVETOSAVKO, A NA[ CIQ JE
NEBESKA SRBIJA!
Neka bi nas Sveblagi
Gospod sa~uvao od la`nih i
pogre{nih puteva, u~vrstio u pravim `ivotnim vrednostima i uputio
na stazu koja vodi u ve~ni `ivot i
neprolazno Carstvo Hristovo.
Amin.
Materijal iskori{}en sa
sajta:
http://www.novosti.rs/vesti/nasl
ovna/reportaze/aktuelno.293.html:4563
85-Zaboravljeni-heroji-Prvog-svetskograta
Novembar 2013.
MUZIKA
Intevju sa ~lanovima grupe La Kampanela
KOME ZVONCE ZVONI
itamo se na {ta nas asocira ime La
Kampanela. Malo zvono na italijanskom...? Virtuozna partitura iz
Paganinijevog Vilolinskog koncerta br. 2 u H
mol-u...? Burdu{...? Lepi Cane... Popularna
muzi~ka grupa iz ^ikaga...? All of the
above...?
Na{i sagovornici su Gorjana
Popovi}, Aleksandra Stoli}, Voja ]iri} i
Dejan Gli{ovi}, ~lanovi grupe koje u poslednje vreme izaziva veliku znati`elju na
muzi~koj sceni u ^ikagu. Sa njima je i
Bo{ko Popovi}, iz milo{te zvani menad`er
Raka.
Ogledalo: Kako je do{lo do ideje
da se osnuje muzi~ka grupa?
Raka: Evo kako sam ja video
stvaranje benda. [kolski drugovi su se sreli
posle dugo vremena u dalekoj Americi. Deja
je pre toga poslednji put video Gocu dok je
jo{ bila pilence, a sada se razvila u pravu
kokicu. I kada je Deja video kako ta kokica
kokoda~e svom mu`u (Bo{ku) kada god joj
se uka`e {ansa, shvatio je da to treba da se
preto~i u ne{to korisno. Eto tako je po~elo...
^lanovi La Kampanele nisu profesionalni muzi~ari. Recite nam ne{to o
vama, kada ste do{li u US i ~ime se bavite?
Gorjana: Doselili smo se tokom
ovog i pro{log veka, a bavimo se interesantnim profesijama. Dakle Dejan je doktor medicine, Aleksandra i Voja su po struci filolozi
a ja sam doktor matemati~kog obrazovanja.
Koju vrstu muzike izvodite?
Aleksandra: Imamo dosta {irok
muzi~ki spektar – od blues-a, jazz standarda
i internacionalnih rok hitova, preko YU roka,
gr~kih, {panskih, italijanskih melodija, pa sve
do starogradskog i ciganskog (gipsy jazz)
repertoara. Ako bismo morali jednim izrazom da opi{emo na{u muzi~ku orijentaciju
P
Novembar 2013.
ovde bi se to popularno nazvalo World
Music.
Gde nastupate?
Dejan: ^esto nastupamo na kulturnim i humantarnim manifestacijama, u
okviru promocija knjiga ili pozori{nih predstava. Po~etkom godine svirali smo na
humanitarnoj ve~eri za pomo} deci sa
Kosova u University Club of Chicago, zatim
na premijerama predstava Emigranti i @anka
meno nastupaju bubnjar Bojan Ra{i} i perkusionista Dragan Gaji} Gaja. A imamo i
odli~nu saradnju sa Daliborom Toljagi}em i
njegovim rok sastavom Krimigranti, zatim sa
Vladom Mulinom i ekipom vrhunski talentovanih umetnika okupljenih oko SAMS-a i
Srpskog pozori{ta Mira Srem~evi}.
Kako mo`ete da ocenite ponudu
kulturnih de{avanja za srpsku zajednicu u
^ikagu, i da li imate predlog kako da se
u Srpsko-Ameri~kom muzeju Sveti Sava, a
povremeno nastupamo u jednom finom
restoranu East Gate kao i u kafe-knji`ari
Bubamari.
U na{em bendu su zastupljene dve
gitare, klavir i usna harmonika. Nema elektronskih instrumenata, kompjuterizovanih
zvuka i sli~no.
Recite nam da li postoji saradnja
sa nekim drugim muzi~arima iz Srbije koji
su u ^ikagu?
Voja: Naravno. Sa nama povre-
ta ponuda unapredi?
Dejan: Pa ne znam, ima svega. [to
se ti~e muzike ima dosta narodnjaka, mo`da
par rok bendova i nekoliko vrsnih d`ezera i
klasi~nih gitarista medju na{im muzi~arima
za koje znam. Povremeno mo`ete videti
interesantne koncerte na raznim mestima u
gradu. I naravno imamo odredjeni broj profesionalnih kafanskih muzi~ara (popularno
tezgaro{a) koji nastupaju uve~e u raznim
klubovima i restoranima u gradu. U su{tini
svi na{i muzi~ari u ^ikagu su odli~ni, zavisi
www.serbianmirror.com
jedino {ta ko voli da slu{a tako da verujem
da svako tu mo`e da nadje po ne{to za svoj
ukus. To je {to se ti~e lokalne muzi~ke
scene. A sad kako je unaprediti, to morate
da pitate nekog pametnijeg i iskusnijeg. U
poslednje vreme je bilo puno zanimljivih
de{avanja u SAM Sveti Sava. Tu se formirala jedna vrlo sposobna grupa entuzijasta
koja o~igledno zna kako da upredi ponudu
kulturnih programa. La Kampanela }e uvek
pomo}i takve aktivnosti, koliko je u na{oj
mo}i.
Uvek je prepuno na va{im nastupima? Kad je slede}a svirka?
Aleksandra:
16. novembra
u Bubamari. Pripremamo jedan interesantan
muzi~ko-scenski spektakl. Muzi~ko putovanje kroz razne krajeve uz u~e}e mnogobrojnih
gostiju muzi~ara i glumaca koje je Voja malopre pomenuo.
Svira}emo najve}e hitove internacionalne i YU Rock scene u akusti~nim
unplugged aran`manima. O~ekujemo da }e
to biti izuzetno zanimljivo ve~e.
Mo`ete li nam re}i nazive makar
nekih pesama koje }emo ~uti?
Raka: Evo menad`er }e da ka`e.
Na primer Sweet Home Chicago,
Summertime, Ain’t No Sunshine, Here
Comes The Rain Again, Hit the Road Jack,
Me and Booby McGee, Knocking on
Heaven’s Door, 24000 Baci, L’italiano
vero... A od doma}ih recimo Magla, Dobro
jutro d`ezeri, Kad hoda{, Dolazi zima, Ti si
mi u krvi, Bacila je sve niz rijeku, Lipe
cvatu, i jo{ mnogo toga.
Sjajno. Gde mo`emo na}i informacije o va{im nastupima?
Raka: www.lakampanela.com
Ogledalo: Hvala vam na razgovoru.
23
VREMEPLOV
DOGODILO SE U NOVEMBRU
Pi{e: Aleksandra Miti}
1. novembra 1886. – U Beogradu osnovana Kraljevska srpska akademija, kasnije
Srpska akademija nauka i umetnosti. Prvi
predsednik bio Josif Pan~i}. Prve edicije
koje je izdavala bile su “Glas” i
“Spomenik”, a najkrupniji poduhvat bila
izrada “Re~nika srpskog knji`evnog jezika”, po~eta 1893.
2. novembra 2001. – Posle vi{e od pola
veka u {kole u Srbiji je ponovo uvedena
veronauka.
3. novembra 1768. – Rodjen Djordje
Petrovi} Karadjordje, vodja Prvog srpskog
uo~i tih izbora, radi {pijuna`e provalile u
glavno sedi{te Demokratske stranke. To je
bilo prvi put da ameri~ki predsednik podnese ostavku.
stavio je prvu napomenu o duvanu u svoj
dnevnik. Duvan je ina~e, tek u XVI veku
prenesen iz Amerike u Evropu, a potom i
na ostale kontinente.
8. novembra 1917. – Umro srpski pisac
Milutin Boji}, autor poeme “Plava grobnica” posve}ene masovnom sahranjivanju
srpskih vojnika u moru posle povla~enja
preko Albanije u Prvom svetskom ratu.
Sahranjen na solunskom groblju Zejtinlik.
16. novembra 1914. – Po~ela je
Kolubarska bitka, najve}a koju je vojska
Srbije vodila u Prvom svetskom ratu. Bitka
je zavr{ena 15. decembra pobedom nad
austrougarskim trupama pod komandom
generala Po~oreka koji je bio prisiljen da
se povu~e iz Srbije. Izuzetne zasluge za
pobedu u bici, u kojoj je zarobljeno oko
43.000 austrougarskih vojnika, imao je general @ivojin Mi{i}.
9. novembra 1960. – D`on Ficd`erald
Kenedi je postao predsednik Sjedinjenih
Ameri~kih Dr`ava, kao najmladji ikada
izabrani predsednik, u svojoj 43. godini
`ivota. Ubijen je u atentatu 22. novembra,
tri godine kasnije.
10. novembra 1989. – Po~elo ru{enje
Berlinskog zida, koji je 28 godina bio simbol podele Evrope posle Drugog svetskog
rata i ideolo{ko-politi~ke i vojne konfrontacije Istok-Zapad.
ustanka protiv Turaka 1804. Po slomu
ustanka 1813. pobegao u Austriju, a zatim
u Rusiju. Ubijen po nalogu kneza Milo{a
Obrenovi}a 1817, kada se vratio u Srbiju.
11. novembra 1918. – Kapitulacijom
Nema~ke zavr{en Prvi svetski rat u kom je
u~estvovalo 36 dr`ava. @ivot izgubilo oko
10 miliona ljudi. Bezuslovna kapitulacija,
4. novembra 1946. – Osnovan UNESKO.
5. novembra 1991. – Predsednici Srbije i
Crne Gore Slobodan Milo{evi} i Momir
Bulatovi} na Medjunarodnoj konferenciji o
Jugoslaviji u Hagu odbili ~etvrtu verziju
Sporazuma za op{te re{enje jugoslovenske
krize koju su ponudili medjunarodni
posrednici.
6. novembra 1787. – Rodjen je Vuk
Stefanovi} Karad`i}, reformator srpskogjezika i pravopisa. Izdao je vi{e zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku
gramatiku (“Pismenica”) i re~nik (1818).
Uredjivao je almanah “Danica” i nastojao
da Evropu upozna sa srpskim narodnim
blagom. Borio se protiv samovla{ca kneza
Milo{a Obrenovi}a i jakog fronta protivnika reforme jezika. Umro je u Be~u 1864,
a njegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti
iz Be~a u Beograd i sahranjeni uz Dositeja
Obradovi}a ispred Saborne crkve u
Beogradu.
7. novembra 1972. – Ri~ard Nikson
izabran je drugi put za predsednika SAD,
ali je u avgustu 1974. bio prisiljen da podnese ostavku zbog afere Votergejt u kojoj
je otkriveno da su pristalice republikanaca
24
prema kojoj je Nema~ka morala da napusti
sve okupirane zemlje na zapadu i istoku,
Alzas i Lorenu i levu obalu Rajne, potpisana u `elezni~kom vagonu u francuskom
mestu Kompijenj.
17. novembra 1800. – Kongres SAD se
sastao prvi put u novoj prestonici Va{ingtonu, a predsednik SAD D`on Adams
postao prvi stanar zgrade kasnije nazvane
Bela ku}a.
18. novembra 1956. – Umro srpski glumac
Dobrica Milutinovi}, prvak Drame
nacionalnog teatra vi{e od pola veka.
Muzej pozori{ne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije 1980. ustanovili
nagradu za gluma~ko `ivotno delo
“Dobri~in prsten”.
19. novembra 1996. – Okupljanjem 35.000
ljudi u Ni{u po~eli protesti zbog falsifikovanja izbornih rezultata drugog kruga
lokalnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedila koalicija “Zajedno”. Protesti {irom
Srbije, koji su trajali tri meseca, uz pritisak
medjunarodne zajednice, prisilili predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a da 11. februara 1997. prizna prvu pobedu opozicije
od ukidanja komunizma na prostoru biv{e
Jugoslavije.
20. novembra 1847. – Umro srpski pisac,
prevodilac i glumac Joakim Vuji}, “otac”
14. novembra 1840. – Rodjen francuski
slikar Klod Mone, jedan od osniva~a
impresionizma.
Po
njegovoj
slici
“Impresija, izlazak sunca”, izlo`enoj 1874.
u Parizu, nazvan ceo slikarski pravac, koji
}e imati veliki uticaj na razvoj likovnog
stvarala{tva.
15. novembra 1492. – Kristofor Kolumbo
24. novembra 1883. – Rodjen srpski pisac
Jovan Jovanovi} Zmaj, jedna od najmarkantnijih li~nosti srpskog dru{tva u dru-
goj polovini 19. veka. Borac za nacionalno
i politi~ko oslobodjenje, ~lan Srpske kraljevske akademije i dramaturg Narodnog
pozori{ta u Beogradu, urednik nekoliko
~asopisa, napoznatiji kao de~iji pesnik i
autor elegi~nih li~nih ispovesti.
25. novembra 1884. – Po~eo prvi kurs
engleskog jezika u Velikoj {koli u
Beogradu.
26. novembra 2000.
– Biv{i predsednik
Jugoslavije Slobodan
Milo{evi}
na
Vanrednom kongresu
Socijalisti~ke partije
Srbije ponovo izabran
za predsednika SPS.
Milo{evi} u junu
naredne godine izru~en Medjunarodnom
sudu za ratne zlo~ine u Hagu, gde je i umro
11. marta 2006. godine.
27. novembra 1953. – Umro ameri~ki
pisac Jud`in Gledston O’Nil, tvorac moderne ameri~ke drame i prvi ameri~ki dobitnik Nobelove nagrade za knji`evnost.
28. novembra 1830. – U Beogradu, na
Ta{majdanu, u prisustvu kneza Milo{a i
beogradskog pa{e sve~ano pro~itan hati{erif
turskog sultana Mahmuda II o autonomiji
Srbije. Turci potom prodali imanja Srbima
i napustili Beograd.
12. novembra 1956. – Beogradsko
pozori{te “Atelje 212” u adaptiranom delu
zgrade “Borbe” izvelo prvu predstavu,
“Faust” Johana Volfganga Getea.
13. novembra 1813. – U Njegu{ima rodjen
Petar II Petrovi} Njego{, crnogorski vladika, filozof i dr`avnik, epski pesnik, autor
“Gorskog vijenca”. Kao dr`avnik postavio
temelje moderne crnogorske dr`ave,
ustanovio izvr{nu vlast i Senat, organizovao sudove, uveo poreze. Za njegove vladavine osnovana prva {tamparija u Cetinju
1834. i podignuta prva {kola. U knji`evnoj
ba{tini ostavio i ep “Lu~a mikrokozma”,
dramu “La`ni car [}epan Mali”, pesme.
najpoznatija dela su “Ivkova slava”, “Zona
Zamfirova”, “Pop ]ira i pop Spira”.
srpskog pozori{ta, osniva~ i direktor
“Knja`evsko-serbskog teatra” u Kragujevcu
1833.
21. novembra 1877. – Tomas Edison je
objavio pronalazak fonografa.
22. novembra 1868. – Odr`ana je prva
pozori{na predstava u Beogradu u zgradi na
Varo{-kapiji, komad “Djuradj Brankovi}”
Karla Obernjika.
23. novembra 1855. – U Senti je rodjen
Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik
srpske humoristi~ke proze i jedan od najzna~ajnijih pisaca srpskog realizma. Bio je
~lan Srpske kraljevske akademije. Njegova
29. novembra 1864. – U Sent Kriku, u
ameri~koj dr`avi Kolorado, jedinica
pukovnika D`ona ^ivingtona maskrirala je
najmanje 400 ^ejena i Arapahosa, koji su
se predali uz prethodno dobijenu dozvolu
da se ulogoruju.
30. novembra 1977. – U Beogradu je umro
srpski i jugoslovenski pisac Milo{
Crnjanski, jedan od prvaka moderne srpske
proze posle I svetskog rata. Bio je urednik
prvog modernisti~kog ~asopisa “Dan”
(1919.), autor poetskog romana “Seobe”.
Njegovo delo “Roman o Londonu” smatra
se prvim velikim kosmopolitskim romanom
u srpskoj knji`evnosti. Bavio se i novinarstvom i politikom, a II svetski rat
zatekao ga je u diplomatskoj slu`bi u
Rimu. Do 1965. godine, kada se vratio u
Beograd, `iveo je kao emigrant u Londonu.
Novembar 2013.
SPORT
Pi{e: Milutin [o{ki}
re 64 godine, ta~nije 9. oktobra
1949. godine stadion JNA je otvorio
svoje
kapije,
utakmicom
Jugoslavija-Francuska 1-1 u kvalifikacijama
za svetsko prvenstvo u Brazilu naredne
godine. Toga dana je 70.000 sre}nih vlasnika dragocenog par~eta hartije zvanog
ulaznica, zauzelo ponosno svoja mesta. Svi
su stajali, jer su bili prvi posetioci tada
impozantnog objekta na Top~iderskom
brdu, u to doba zasigurno jednom od
najlep{ih u Evropi.
Stadion JNA izgradjen na mestu
nekada{njeg stadiona predratnog BSKA,
posle rata odlukom dr`ave, dodeljen je
„Partizanu”. Stadion Jugoslavije dodeljen je
„Crvenoj Zvezdi”. Da ne bi bilo ljutnje i
zle krvi izmedu dva kluba. Kratko je to
primirje potrajalo, jer je grupa generala na
~elu sa Tempom Vukmanovi}em, ina~e
velikim entuzijastom, odlu~ila da se stadion
kada bude zavr{en preda „Partizanu”. Plan
tog prvobitnog objekta je predvidjao
kapacitet od sto hiljada gledalaca. Zbog te
odluke visokih oficira po~inje tihi rat sa
generalima kojima je crveno-bela boja prirasla
srcu.
Optu`uju
rukovodstvo
„Partizana” za megalomaniju. Na
zaprepa{}enje „Partizana”, Zvezdinom
taboru se priklju~uju Ivan Go{njak i Ko~a
Popovi}. Zbog takve napete situacije morao
je da interveni{e Tito. Go{njak je ljutito
govorio da se gradi veliki stadion i tro{e
ogromna sredstva i to u situaciji kada hiljade oficira i podoficira nemaju krov nad
glavom. Da bi obe strane zadovoljio, Tito
je prelomio. Dozvolio je da se gradi stadion, ali je upozorio da ne sme biti veliki
i da se ne smeju utro{iti velika sredstva.
Bilo kako bilo, taj stadion je postao mesto
na kome se svake godine odr`avao „Dan
mladosti” 25. maja, na Titov rodjendan,
kome je sve to godilo. Na njemu su se odigravali mnogi sportski dogadaji. Na njemu
su ru{eni rekordi balkanski, evropski ali i
svetski. Na njemu je sve svoje utakmice
igrala reprezentacija Jugoslavije. Na tom
stadionu je „Crvena Zvezda” igrala sve
svoje prvenstvene i kup utakmice, za sve
vreme izgradnje njihovog stadiona. Na
njemu su se radjali i izrastali u svetske
asove mnogi na{i proslavljeni sportisti i
zato je on postao fudbalski hram! Sportski
hram na Top~iderskom brdu! Njemu se
svake nedelje kli~e i peva, jer je to
zaslu`io.
Eto, ovo bi bio najkra}i istorijat
ovoga stadiona, oko koga je danas
podignuta velika pra{ina i bruka. Naime,
pre vi{e od 30 godina tada{nji vojni vrh na
~elu sa generalom Veljkom Kadijevi}em u
nemogu}nosti da izdr`ava stadion, a u
medjuvremenu nema vi{e „Dana mladosti”
jer je vodja umro, dodeljuje stadion
„Sportskom Dru{tvu Partizan”, koje sa tom
P
Novembar 2013.
odlukom postaje punopravni vlasnik ovog
sportskog hrama. U vrlo te{kim ekonomskim uslovima dru{tvo je pronalazilo sredstva i to svake godine i do sedamsto hiljda evra.
Ali jednoga dana pade nekome iz
dana{nje vlasi suluda i sramna ideja da stadion mora da se vrati vojsci po de~ijem
sistemu „vrati mi moje krpice”. U slu~aju
stadiona to nije tako, ni pravno, ni izvodljivo, ali je mogu}e to uraditi silom. Sud je
nateran da donese odluku da se stadion
vrati vojsci. Samo se ne zna, kojoj vojsci?
Onoj jugoslovenskoj ili ovoj koje skoro da
nema, koja je izgubila sve bitke, pa valjda
ho}e da dobije ovu oko stadiona? Dugo
sam razmi{ljao. Za{to su ti ljudi u~inili, da
sud donese takvu odluku? [ta }e im stadion? Da li su mo`da odlu~ili da ponovo
uvedu {tafetu i „Dan mladosti”? Da li su
sa tom odlukom re{ili da zaustave uspehe
Partizanovih sportista u osvajanju titula u
fudbalu, ko{arci, vaterepolu, rukometu,
odbojci, hokeju na ledu?
@ao mi je, ali ne}u vi{e da nabrajam jer je „Sportsko Dru{tvo Patizan”
najve}e sportsko dru{tvo na svetu, sa preko
25 klubova i preko 7500 sportista. Sportisti
„Sportskog Dru{tva Partizan” osvojili su
najvi{e zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja, najvi{e olimpijskih odli~ja. Sportistima
ovog dru{tva svi odaju priznanje i skidaju
kapu pred njima u znak po{tovanja. Svi od
reda, sem onih koji bi morali da ka`u bez
obzira za koga navijaju: -Bravo i nastavite
tako!
Na `alost nije tako. Jedna osoba,
~ije ime ne `elim ni da pomenem, ka`e:
–Ponosim se {to je u vreme, dok sam bio
vojni ministar po~eo proces oduzimanja
www.serbianmirror.com
fudbalskog stadiona i ostalih objekata,
ko{arka{kih, teniskih i odbojka{kih terena
na malom Kalemegdanu ili vesla~kog kluba
na Adi.
Da li sada 7500 mladih sportista
treba da ode na ulicu? Lepo, ako je tako
izvolite uradite i ugasite sve klubove, a stadion preuredite. Oblo`ite ga belim mermerom, posedajte kao nekada{nji vodja u
centralnu lo`u i u`ivajte u sletu koji se
priredjuje u va{u ~ast. I jo{ ne{to, kada ste
ve} re{ili da koristite silu, {to ne vratite svu
imovinu koju ste oplja~kali od pravih vlasnika posle II svetskog rata? Vratite svo
dobro koje i danas plja~kate od srpskog
naroda. Mo`e vam se, sad ste vi na vlasti!
Ali zapamtite: - Ko bi dole, sad je gore!
Nije, drage siled`ije, ni{ta ve~no. Sve se
menja, sem kamenja. I setite se da „batina
ima dva kraja”.
25
PORUKE
26
Novembar 2013.
ZAKON
HUMANE
AKCIJE APEL
Po{tovani sugradjani,
u petak 4. oktobra 2013. godine u 17.35 u Severnoj Dakoti dogodila se
te{ka saobra}ajna nesre}a u kojoj je izgubio `ivot na{ sugradjanin Vladan
Jovanovi}, a te{ko su povredjeni Du{an Travica i Goran [i{arica. Njihovi prijatelji su uz njih i u stalnoj komunikaciji sa Generalnim konzulatom R. Srbije
u ^ikagu, kao i Ambasadom u Va{ingtonu. U Srbiji, kao i u SAD pokrenuta je
akcija prikupljanja humanitarne pomo}i za potrebe le~enja G. [i{arice i
posebno D. Travice, koji je najte`e povredjen.
Donaciju za pomo} unesre}enim
mladi}ima mo`ete uplatiti na jedan
od slede}ih na~ina:
1. Primarni ra~un otvoren na
Du{anovo ime:
Beneficiary account name:
DUSAN TRAVICA DONATION
TRUST
Beneficiary address:
310 4th AVE S STE 1050,
MINNEAPOLIS, MN 55415
Bank name:
WELLS FARGO, N.A.
Bank address:
420 MONTGOMERY,
SAN FRANCISCO, CA 94104
Beneficiary account number:
1640024483
Wire routing number:
121000248
International SWIFT:
WFBIUS6S
CHIPS Participant:
ABA0407
Molimo da ~ekove naslovite na
“DUSAN TRAVICA DONATION
TRUST”
koverte sa naznakom za
“DUSAN TRAVICA DONATION
TRUST”
Mogu biti poslate ili predate
ST. SAVA SERBIAN ORTHODOX
CHURCH
(357 – 2nd AVE SOUTH, SOUTH
ST. PAUL, MN 55075)
Title of account: CHECKING
SWIFT CODE: WFBIUS6S
Beneficiary name:
IVAN KOCONDA
Beneficiary address:
2900 VALLEY STREET APT 39,
MINOT, ND 58701
3.
Paypal
email
address:
[email protected]
4. Pomo} preko “Serbian
American Medical Association”:
^ekovi naslovljeni na “SAMA” sa
naznakom “Car accident victims”
mogu biti poslata na
SAMA C/O Dr. IVAN AKSENTIJEVICH – 4660 KENMORE AVENUE,
SUITE 1018, ALEXANDRIA, VA
22304.
Unapred hvala svima koji }e se
pridru`iti ovoj akciji.
GENERALNI KONZULAT
R.Srbije, ^ikago
Neboj{a A}imovi}, Consul
Consulate General
of the Republic of Serbia
201 E. Ohio St.
Suite 200
Chicago, IL 60611 (USA)
phone:
+1 312 670 6707 ext. 102
http://www.srbchicago.org
GI Super Service
is now hiring company drivers for OTR, regional
and local, All miles paid on great rates!
10% dispatch for Owner Operators. We offer all
permits, updates of new regulations,
IFTA miles prepared free.
Great communication with office. Sign on bonus.
For more info call
(847)718-1330 ext 109 or (224)699-5112
2. Drugi ra~un otvoren na ime
Ivana Koconde :
Routing number: 121000248
Bank name: WELLS FARGO
CITY/STATE:
SAN FRANCISCO/CA
Account number:
3990588067
Novembar 2013.
www.serbianmirror.com
27
PORUKE
28
Novembar 2013.
^ESTITKE I SRPSKI MEDIJI
SRE]AN RO\ENDAN
Sla|ani Gruji}, Marku [uljagi}u
Sre}an ro|endan
Desku Nikitovi}u,
`eli redakcija Ogledala.
Sre}an rodjendan
Velimiru Savi}u i
sve najbolje `eli
redakcija Ogledala
BROJEVIMA DO
RU@I^ASTE BUDU]NOSTI
Astrolo{ka agencija
RU@ICA
Sre}no sklapanje braka Jasmini i Aleksandru
Mihajlovi}, puno sre}e i ljubavi `ele majka
Koviljka i otac Mi}a Maksovi}, ~estitkama se
pridru`uje i Slavica Petrovi} sa redakcijom
Novembar 2013.
Sa Ru`icom u ru`i~asti `ivot...
Za{to je va{a sudbina takva,
kakva jeste?
Kako da pronadjete pravi put
u `ivotu i `ivite onako kako
zaslu`ujete.
www.serbianmirror.com
Ru`ica Kralj
+38163 111 37 53 / +38163 8 222 999
29
VEDRA
NA[A POZNATA POP PEVA^ICA
SUDOKU
VICEVI - VICEVI - VICEVI
U lepom hotelu “Dva {e{ira”, u devet sati
ujutru, zvoni telefon na recepciji.
- “Recepcija hotela “Dva {e{ira”, na telefonu je Milica Milisavljevi}, kako mogu
da vam pomognem?”
- “Dobro jutro Gospodjo Milisavljevi}, na
telefonu je Pera Peri}, soba 222. @eleo
sam samo da Vas pitam u koliko sati se
otvara hotelski bar”
- “Dobro jutro Gospodine Peri}u, hotelski
bar se otvara ta~no u pet popodne”“Najlep{e hvala Gospodo
Milisavljevi}. @elim
Vam jedan prijatan dan”.
Isti hotel,
recepcija,
podne:
30
- “Recepcija hotela “Dva {e{ira”, na telefonu je Milica Milisavljevi}, kako mogu
da vam pomognem?”
- “E, }ao Mico, ovde Peri}, o’{ molim te
... mi ka`e{ kad otvaraju ... bar ...”
- “Dobar dan Gospodine Peri}u, hotelski
bar }e biti otvaren ta~no u pet popodne”
- “E, super. ‘Fala ti do neba, ‘Aj’ }ao.”
Isti hotel, recepcija, tri sata popodne:
- “Recepcija hotela “Dva {e{ira”, na telefonu je Milica Milisavljevi}, kako mogu
da vam pomognem?”
- “... zzzzzdravo ... m.m.m.ma~e! ovde
p.p.pera. ... e, ‘leba ti, kad se otvara ...
onaj ... hik ... ... b.b.bar”
- “Gospodine Peri}u, ovo je ve} tre}i put
da Vam to govorim. Hotelski bar se
otvara ta~no u pet popodne ali ja ne verujem da }e VAS u takvom stanju da puste
unutra.”
- “ ... eeee ... m.m.ma~e ... ... ja n.n.ne}u
unutra ... ... ... ja ‘o}u NAPOLJE!!!”
******
Zove tip preko telefona nekog privatnika i
po~inje izmenjenim i brzim glasom:
- Alo! Nemoj slu~ajno da prijavi{ ovaj
telefonski razgovor. Ako ne plati{ 2000
eura zapali}emo ti automobil!
Ovaj mu odgovori:
- Ma be`i bre tamo, koga }e{ ti da raketira{?
Sutradan tip opet zove:
- Slu{aj, sad’ ti ozbiljno ka`em. Ako ne
plati{ 1000 eura di}i }emo ti auto u vazduh!
^ovek mu ravnim glasom re~e:
- ‘Ajde oladi.
Tre}i dan sve se ponavlja sa zahtevom od
500 eura.
Dan kasnije sti`e SMS poruka od “krimosa”:
- Ostao sam bez kredita. Ajde me nazovi!
******
“Nemam twiter, zato idem naokolo s
megafonom i objavljujem {ta radim i {ta
mi se de{ava tokom dana. Za sada imam
troje koji me prete, mislim da su dvojca
panduri!”
******
[ta je plavu{a u BMW-u?
- Dodatna oprema
******
Bile dve plavu{e u gradu i jedna ugleda
bankomat.
Ka`e: - ^ekaj molim te da idem do
bankomata.
- ‘Ajd i ja cu s’ tobom.
Plavu{a kuca pin a ova }e druga:
- Videla sam ti pin :P
- A koji jee?
- ^etiri zvezdice (****)
******
Nazove plavu{a te upita:
- Oprostite, jesam li dobila 111-555?
S druge strane `ice odgovara (takodje
plavu{a):
- Ne, dobili ste sto jedanaest petsto
pedeset pet.
- Onda oprostite {to sam vas probudila.
-Nema veze, ionako je zvonio telefon.
******
Dolazi mafija{ sa pi{toljem i uperi na
plavusu:
- “Pare ili `ivot?”
A plavu{a mu odgovara:
- “^ivot imam, ali bi mi para dobro
do{lo!”
******
Plavu{a: Ejj mogu li da te pitam ne{to?
Momak: Mo`e{. Plavu{a: Ali ho}u da mi
odgovori{ sa Da ili Ne?
Momak: OK
Plavu{a: Za{to svaki put samo o
Plavu{ama pri~ate viceve? :)?
Novembar 2013.
PORUKE
Novembar 2013.
www.serbianmirror.com
31